Vozovi. Pa i oni grese...
U vreme zivljenja u Srbiji, cesto sam se pitao zasto toliko vremena treba da dobijem pismo moje devojke, ili pak obrnuto.. Nekada bi trajalo par dana, nekada i tri nedelje.. Desavalo se da napisem curi pismo, posle par nedelja odem kod nje, i stignem u isto vreme kad i pismo :) Do juche nisam znao jedan od razloga…
Elem, posetio sam Banjaluku ovaj vikend (i video verovatno najvise lepih devojaka na jednom mestu). Hvala Andrej za dobar provod ;)
Odlucivsi da se vratim vozom, otisao sam za Beograd..
...i tako dok sam sedeo u vozu, cujem razgovor konduktera.. zapravo dva. Posto me mrzi da kucam (priblizni) njihov razgovor, objasnicu o chemu se radi.
Na Zeleznickoj stanici su im ukrcali gomilu paketa. Pisama. I svega ostalog. To bi sve bilo lepo (i dosadno) jer internacionalni voz Beograd – Bukurest verovatno nosi pisma i pakete za Bukurest, jel tako?
E pa nije :) Razgledajuci papire o prenosu i prijemu paketa, kondukteri su dosli do zakljucka da im je, zajedno sa rumunskim paketima, isporucena cela garnitura pisama za Novi Sad, Suboticu, Rumu, Pozarevac, Nis, Krafujevac, par sela u Timockoj Krajini itd.. Dalje, takodje je tu bilo i paketa za Crnu Goru (dobro, i to je sada inostrantsvo, ali nisu pored Rumunije).
Razmisljao sam.. koliko ce vremena proci dok to ne stigne u Bukurest, da se prijavi, stavi nazad, prebroji, odabere, klasira, opet prebroji, posalje u Tadzikistan, vrati se iz Tadzikistana…
Nema zakljucka. Odavno koristim email. A svi vi ostali sto saljete (i dobijate) pisma, znajte da ona predju daleko vise nego vi :)
